Danima se u američkim političkim krugovima, posebno među savetnicima bivšeg predsednika Donalda Trampa, spekuliše o mogućnosti da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podnese ostavku. Ova situacija je izazvala zabrinutost među ukrajinskim zvaničnicima i analitičarima, koji upozoravaju da bi smena predsednika mogla dovesti do najmanje šest meseci političke neizvesnosti. Takođe, smatraju da bi bilo neophodno uspostaviti trajni prekid vatre pre organizovanja izbora koji bi bili u skladu s međunarodnim standardima.
Prema rečima Sergeja Dubovika, zamenika šefa ukrajinske izborne komisije, postoje tri ključne prepreke za održavanje novih izbora. Prvo, samo tri četvrtine biračkih mesta u Ukrajini su trenutno funkcionalna. Drugo, pripreme za prilagođavanje izbora međunarodnim standardima trajale bi najmanje šest meseci. Treće, ukrajinski ustav predviđa da posle ostavke predsednika, predsednik parlamenta preuzima dužnost do okončanja izbora.
Ukrajina se trenutno nalazi u vanrednom stanju, a prema ustavu, održavanje izbora je zabranjeno dok traje ova situacija. To znači da bi bio potreban kontinuirani prekid vatre ili mir kako bi se izbori mogli sprovesti. U tom kontekstu, fokus na budućnost predsednika Zelenskog postao je intenzivniji nakon što su Trampovi saradnici izjavili da on možda nije lider koji Ukrajini treba.
Tramp je u ponedeljak reagovao na Zelenskove komentare o ratu, sugerišući da Amerika neće trpeti takve izjave „još dugo“. Nasuprot tome, američki ministar trgovine Hauard Lutnik izneo je stav da Tramp nije zainteresovan za smenu ukrajinskog predsednika. Zelenski je, s druge strane, odbacio mogućnost svoje ostavke tokom razgovora sa novinarima u Londonu, naglašavajući da je održavanje izbora mnogo složenije nego što se čini.
„Morate da me sprečite da učestvujem na izborima. Morate da pregovarate sa mnom“, rekao je Zelenski. On je takođe ponovo spomenuo da bi mogao podneti ostavku ako Ukrajina dobije članstvo u NATO, što je Trampova administracija ranije isključila. Zelenski se našalio da bi ulazak Ukrajine u NATO značio da je ispunio svoju misiju.
Dubovik je istakao praktične izazove brzog organizovanja izbora. Prvo, pravni aspekt okončanja vanrednog stanja mora biti rešen. Drugo, potrebno je sprovesti proces pripreme, s obzirom na to da je zemlja u ratu i samo 75 odsto biračkih mesta je spremno za izbore, uključujući i na okupiranim teritorijama. On je dodao da je šestomesečni pripremni period razuman vremenski okvir, iako postavlja izazove u vezi s logistikom.
Pored toga, Dubovik i drugi ukrajinski zvaničnici naglasili su logističke izazove koji se odnose na omogućavanje glasanja za oko sedam miliona Ukrajinaca koji žive u inostranstvu kao izbeglice, kao i na potencijalnu krizu na frontu zbog potrebe da se omogući glasanje vojnicima.
Kremlj je, s druge strane, insistirao na nelegitimnosti Zelenskog, dovodeći u pitanje njegov mandat u ratnim okolnostima. Olha Aivazovska iz grupe za izbornu reformu građanske mreže „Opora“ upozorila je da su izbori u vreme ratnog stanja nemogući jer bi bili neustavni. Ona je istakla da je od suštinskog značaja da se obezbedi legitimitet ukrajinske države kako bi mogla opstati u trenutnim okolnostima.
Izvor: Kurir.rs/CNN/Republika/M.A.
