Istraživanje Debt džastis organizacije: Zemlje najviše ugrožene klimatskom krizom plaćaju 15,5 odsto državnih prihoda spoljnim poveriocima

Zemlje koje su najviše pogođene klimatskim krizom plaćaju prosečno 15,5 odsto svojih državnih prihoda spoljnim poveriocima, što je gotovo dvostruko više u odnosu na period pre pandemije virusa korona kada je taj procenat iznosio manje od osam odsto.

Istraživanje koje je sprovela dobrotvorna organizacija Debt džastis (Debt Justice) u 50 najugroženijih država sveta pokazuje da su izdvajanja ovih zemalja za otplatu dugova sada na najvišem nivou u poslednje tri decenije. Prema informacijama Gardijana, 38 odsto spoljnih plaćanja kamata ovih zemalja odnosi se na privatne zajmodavce, 35 odsto na multilateralne institucije, 14 odsto na Kinu i 13 odsto na druge vlade.

Ovo istraživanje naglašava ozbiljnost situacije u kojoj se ove zemlje nalaze, ističući veliki teret koji imaju kada je reč o otplati dugova. Uzimajući u obzir da su ovi dugovi u porastu, postavlja se pitanje kako će ovi najugroženiji države uspeti da se nose sa finansijskim obavezama, posebno u kontekstu sve većih izdataka vezanih za borbu protiv klimatskih promena.

Analize ukazuju da preveliki dugovi ovih zemalja mogu ozbiljno ugroziti njihovu ekonomsku stabilnost i otežati im investiranje u programe koji bi doprineli ublažavanju i prilagođavanju na klimatske promene.

Ovakva istraživanja su od izuzetne važnosti jer pokazuju kompleksnost problema sa kojima se suočavaju najugroženije države sveta kada je reč o otplati dugova. Povećana pažnja i svest o ovoj temi mogu doprineti pronalaženju rešenja koja će omogućiti ovim zemljama da izbegnu potencijalne finansijske krize i da budu u mogućnosti da se efikasno bore protiv klimatskih promena.

Ove informacije su posebno važne i za međunarodnu zajednicu koja bi trebala da prepozna hitnost situacije i pruži podršku ovim zemljama u rešavanju njihovih finansijskih obaveza. Solidarnost i saradnja među svim državama postaju ključne kada je reč o suočavanju sa globalnim izazovima kao što su klimatske promene.

Očekuje se da će se ovi rezultati istraživanja koristiti kao osnova za donošenje politika i mera koje bi mogle pomoći najugroženijim državama da se oslobode finansijskog tereta dugova i da im omoguće da se fokusiraju na implementaciju programa zaštite životne sredine i ublažavanje posledica klimatskih promena.

Sve ove informacije ukazuju na potrebu za hitnim reakcijama i podrškom državama koje su u najtežoj situaciji kada je reč o finansijskim obavezama, kako bi se zajednički radilo na rešavanju globalnih problema i izgradnji održivije budućnosti za sve.