Dva zemljotresa jačine 5 i 4,5 stepeni Rihtera pogodila su grčko ostrvo Santorini, što je izazvalo vanredno stanje koje će trajati do 3. marta, prema saopštenju Evropskog mediteranskog seizmološkog centra. U poslednjih nekoliko dana, zabeleženo je čak 7.700 zemljotresa, a više od 10.000 ljudi, uključujući i turiste, evakuisano je sa ostrva. Grčki premijer Kyriakos Mitsotakis posetio je Santorini i najavio pomoć lokalnom stanovništvu. O trenutnoj situaciji na ostrvu razgovarao je Vladica Cvetković, vulkanolog sa Rudarsko-geološkog fakulteta.
Santorini, poznato kao Tira, je vulkanskog porekla i trenutno je aktivan, iako se čini da je u mirovanju. Cvetković ističe da se na ostrvu dešava pojačana seizmička aktivnost koju stručnjaci još uvek ne mogu u potpunosti da razumeju. Svakih pet minuta se beleže zemljotresi, ali je teško odrediti da li su ti potresi predznak vulkanske erupcije ili jačeg zemljotresa. Postoje različiti scenariji o mogućem razvoju situacije.
Jedan od optimističnijih scenarija uključuje smirivanje seizmičke aktivnosti, što bi omogućilo ljudima da se vrate svojim domovima. Međutim, postoji i zabrinutost da bi trenutna aktivnost mogla biti predznak eruptions. U geološkoj prošlosti, vulkan Santorini je imao veoma burne erupcije koje su mogle imati globalne posledice.
Cvetković objašnjava da se u ovom regionu ispoljava aktivnost i vulkanskog i seizmičkog tipa. Naša regija je manje seizmički aktivna, pa je teško razdvojiti potrese od vulkanske aktivnosti. Prema nekim scenarijima, očekuje se da zemljotres ne bi trebao biti snažniji od 6 stepeni Rihtera. Stručnjaci rade na analizi različitih mogućnosti kako bi bolje razumeli situaciju.
Pored Santorinija, postoji još jedan vulkan, Kolumbo, koji se nalazi dvadesetak kilometara severoistočno od ostrva. Cvetković naglašava da bi erupcija vulkana Kolumbo mogla biti veoma ozbiljna, s obzirom na njegovu burnu geološku prošlost. Seizmički signali upućuju na mogućnost podvodne erupcije u tom području.
Trusna aktivnost na Santoriniju je retka pojava kada se uzmu u obzir i učestalost i snaga potresa. Cvetković pominje slične situacije na Islandu, gde su se dešavale erupcije i evakuacije. Međutim, kombinacija jačih zemljotresa, poput onih na Santoriniju, nije česta i monitoring timovi smatraju da se radi o tektonskom događaju, a ne o vulkanskom procesu.
Ova situacija je izazovna jer su potresi veći od pet stepeni Rihtera atipični za vulkanske procese. Cvetković naglašava nepredvidivost prirode i potrebu za daljim praćenjem situacije pre nego što se donesu konačni zaključci o uzrocima trenutnih događaja.
Grčka vlada je preduzela korake kako bi obezbedila sigurnost stanovništva, a stručnjaci nastavljaju da prate seizmičku aktivnost i analiziraju moguće scenarije. U međuvremenu, lokalno stanovništvo se suočava sa nesigurnošću, dok se nadaju da će se situacija smiriti i da će se moći vratiti svojim svakodnevnim životima.
