Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 27. oktobra u tri sata ujutru, kada se časovnici vraćaju jedan sat unazad i tada počinje zimsko računanje vremena. Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru u noći između subote i nedelje, dok se na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu, kada se vreme pomera jedan sat unapred.
Doktor Dušan Vešović istakao je da pomeranje sata može izazvati neke zdravstvene probleme, kao što su umor, nedostatak koncentracije, promene u krvnom pritisku, i može uzrokovati pozive Hitnoj pomoći od strane pacijenata sa hroničnim oboljenjima. Adaptacija na promenu sata može trajati od nekoliko dana do dve nedelje, a mladi se brže prilagođavaju od starijih.
Fizičar Slobodan Bubnjević naglasio je da pomeranje sata donosi energetske uštede i da je važno usaglašavanje merenja vremena sa susednim zemljama radi bolje organizacije života. Većina zemalja u Evropi i SAD pomeraju kazaljke dva puta godišnje, a praksa letnjeg računanja vremena uvedena je radi uštede energije.
Iako je bilo najava o ukidanju sezonske promene računanja vremena, konačna odluka nije doneta zbog pandemije korona virusa. Pojedine države u svetu su već ukinule praksu menjanja računanja vremena, dok neke zemlje poput Kine, Japana, Južne Koreje i Turske i dalje zadržavaju isti režim računanja vremena. Naučna istraživanja, povezanost pomeranja sata sa zdravljem ljudi i saobraćajnih nezgoda su neki od razloga za razmatranje ukidanja letnjeg računanja vremena.
