Treća decenija 21. veka je vreme nove zlatne groznice, ali samo zbog vrhunca cene koju postiže ovaj plemeniti metal korišćen u industriji, za nakit ali i kao „sef“ za očuvanje vrednosti imovine u doba ekonomske nesigurnosti. Grozničavog interesovanja za zlatom bilo je i u prethodne dve decenije, periodu kada mu je cena narasla za 800%.

U tom trendu nastavila se ova godina, u kojoj su oboreni novi rekordi cene, od 2.550 dolara za finu uncu, i očekuje se da će se nastaviti naviše.

Georgi Hristov iz „Tavex zlato & srebro Srbija“, kaže da zlato beleži dugoročno konstantan rast cene već skoro pola veka i tretira se kao “investicija sigurnog utočišta”.

– Ukupna svetska tražnja za zlatom za drugi kvartal ove godine iznosi 1.258 tona, što je skok od četiri odsto u poređenju sa prošlom godinom. Štaviše, Svetski savet za zlato je izjavio da je ovo najjači kvartal ikada od kako su počeli da vode evidenciju 2000. godine. Takođe, kupovine od strane centralnih banaka su skočile za šest procenata u poređenju sa prošlom godinom, koja je takođe bila rekordna. Tako da očigledno možemo videti da je tražnja za zlatom trenutno u svom istorijskom maksimumu – objašnjava Hristov.

I kao što centralne banke širom sveta vide zlato kao osnovu stabilnih rezervi koja ne zavise od stranih faktora, tako sve više ovo shvatanje prihvataju i privatni investitori.

U 2024. godini, nekoliko centralnih banaka su bili značajni kupci zlata. Narodna banka Kine dodala je svojim rezervama približno 225 tona zlata, CB Turske je kupila oko 45 tona zlata u prvoj polovini godine, a Banka rezervi Indije 37 tona zlata.

Kupovini se, naravno u manjoj meri, pridružila i Narodna banka Srbije, koja takođe zlato gleda kao dugoročni štit od inflacije i kao stabilnu rezervu, pa ga trenutno u sefovima NBS ima za Srbiju rekordnih 46,5 tona.

Tražnja za investicionim zlatom u Americi i Evropi gotovo je konstantna. U SAD je ukupna tražnja za zlatom dostigla vrhunac 2021. godine a trenutno iznosi oko 250 tona. Slična situacija je i u Zapadnoj Evropi. Investiciono zlato najjače „blista“ na tržištima na Istoku – primarno Kini, Indiji i Turskoj. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, kupovina fizičkog investicionog zlata je dostigla novi vrhunac na istoku i njihova ogromna tražnja je jedan od ključnih faktora koji gura cenu zlata gore.

Kina je najveće tržište zlata na svetu i procena je da svake godine uvoze 1.300 tona zlata u formi investicionog zlata i zlata za nakit.

Globalne zlatne rezerve su i dalje u porastu, sa Kinezima na čelu, ali i zemljama poput Indije, Turske i Srbije, koje sve više ulažu u ovu plemenitu metalu kao sigurnu investiciju u periodu ekonomske nesigurnosti.

Kako će se cena zlata kretati u budućnosti teško je predvideti i stručnjacima a kamoli onima koji, manje ili više, investiraju u kupovinu zlata. Što se tiče kratkoročne prognoze, ona je kao i kod one vremenske, izvesnija. Mada i tu analitičari imaju podeljena mišljenja čak i kada se radi o ceni zlata u 2025. godini.

Raspon mišljenja seže od optimističnih predviđanja gde bi cena zlata mogla da dostigne i preko 3.000 dolara, do onih pesimističnih koji procenjuju pad cene na 2.100 dolara po unci. Ipak, većina stručnjaka se slaže u tome da je zlato sigurna investicija u nestabilnim ekonomskim uslovima i očekuju da će njegova cena nastaviti da raste u narednim godinama.