Cene zlata su zabeležile pad od 0,4 odsto, nakon što su dostigle rekordni nivo od 3.245,42 dolara po unci. Ovaj pad usledio je kao rezultat odluke predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Donalda Trampa, da iz recipročnih carina izuzme pametne telefone i računare. Ova odluka je uticala na globalne tržišne trendove, posebno u sektoru plemenitih metala.
Trenutna cena zlata iznosi 3.223,12 dolara po unci, a „Goldman Saks“ ostaje među najoptimističnijim velikim bankama kada je reč o predviđanju buduće cene ovog plemenitog metala. Prema izveštaju Rojtersa, „Goldman Saks“ se poziva na povećanu tražnju centralnih banaka i rastuće rizike od recesije, prognozirajući da bi zlato moglo dostići vrednost od 3.700 dolara do kraja 2025. godine.
U isto vreme, američki dolar je pao na najniži nivo u poslednje tri godine u odnosu na druge valute, što čini zlatne poluge izražene u dolarima jeftinijim za strane kupce. Ova situacija može dodatno podstaći potražnju za zlatom na međunarodnim tržištima, što može imati dugoročne posledice na cenu ovog plemenitog metala.
Osim zlata, kretanja cena drugih plemenitih metala takođe su zabeležila porast. Vrednost srebra porasla je za 0,3 odsto, dostigavši nivo od 32,35 dolara po unci. Platina je zabeležila rast od 0,9 procenata, sa trenutnom cenom od 951,46 dolara, dok je paladijum porastao za 1,7 odsto i sada iznosi 931,43 dolara po unci. Ovi podaci ukazuju na to da investitori nastavljaju da traže sigurnost u plemenitim metalima, čak i kada se tržište suočava sa izazovima.
Analitičari smatraju da su trenutni ekonomski uslovi povoljni za dalji rast cena zlata i drugih plemenitih metala. U situacijama kada postoji nesigurnost na tržištu, investitori često okreću svoje poglede ka zlatu kao sigurnom utočištu, što dodatno doprinosi njegovoj potražnji. Ova dinamika može biti ključna za buduće trgovačke odluke i strategije ulaganja.
Pored toga, centralne banke širom sveta nastavljaju da povećavaju svoje zalihe zlata, što dodatno potstiče rast cena. U svetlu trenutnih ekonomskih kretanja i predviđanja rasta inflacije, zlato se često smatra zaštitom od inflacionih pritisaka. Ovo može dodatno uticati na povećanje potražnje za ovim plemenitim metalom u narednim mesecima.
Na kraju, važno je napomenuti da su tržišta plemenitih metala veoma volatilna i da se cene mogu brzo menjati pod uticajem različitih faktora, uključujući geopolitičke napetosti, ekonomsku politiku i promene u globalnoj potražnji. Investitori bi trebalo da budu svesni ovih rizika i da pažljivo prate tržišne trendove pre donošenja odluka o ulaganjima.
U zaključku, pad cena zlata usled odluka američke administracije može imati dalekosežne posledice na tržišta plemenitih metala. Sa optimističnim prognozama „Goldman Saksa“ i povećanom potražnjom centralnih banaka, zlato ostaje u fokusu investitora. Kako se globalna ekonomija razvija, pratiti kretanja cena plemenitih metala biće ključno za razumevanje budućih ekonomskih i investicionih prilika.
