Majk Džonson, predsedavajući Predstavničkog doma Američkog kongresa, upozorio je na potencijalnu opasnost od napada ruskog predsednika Vladimira Putina na Balkan. Džonson je tokom konferencije za novinare u Vašingtonu izrazio svoju zabrinutost i rekao da bi Putin mogao da se okrene Balkanu nakon što završi sa marširanjem po Evropi.

„Ističem da bi Putin mogao da se suoči sa Poljskom ili nekim od naših saveznika u NATO-u. Mislim da je važno dati podršku našim saveznicima i olakšati im situaciju u odnosu na rusku agresiju“, rekao je Džonson.

On je takođe naglasio da je spremna preuzeti lični rizik kako bi nastavio sa planovima za glasanje o stranoj pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu. Dok ga neki republikanci pozivaju da odstupi sa funkcije predsedavajućeg, Džonson tvrdi da samo nastoji da uradi ispravne stvari.

„Moja filozofija je da uradim ispravnu stvar, bez obzira na posledice. Ovo je kritično vreme na svetskoj sceni i smatram da je pružanje pomoći Ukrajini od ključnog značaja“, objasnio je Džonson.

On je takođe istakao da su predsednici Kine, Rusije i Irana, Si Đinping, Vladimir Putin i „osovina zla“ koja koordinirano deluje na globalnoj sceni. Džonson je upozorio na potrebu za zajedničkom akcijom protiv tih pretnji.

Ova izjava Majka Džonsona dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i zapadnih zemalja veoma napeti. Nakon aneksije Krima 2014. godine, Zapad je uveo sankcije Rusiji, a tenzije su se nastavile i tokom ruske vojne intervencije u Ukrajini. Rusija je često optuživana za mešanje u unutrašnje poslove drugih zemalja i za destabilizaciju regiona.

Balkan je geostrateški značajna regija koja je bila poprište mnogih sukoba tokom 20. veka. Nakon raspada Jugoslavije, region je prošao kroz burne promene i ratove, a uticaj Rusije i Zapada se često prepliću u političkim i bezbednosnim pitanjima.

U skladu sa ovim izjavama, mnogi analitičari upozoravaju na potrebu za većom pažnjom na situaciju na Balkanu i moguće pokušaje destabilizacije regiona od strane Rusije. U cilju očuvanja mira i stabilnosti u regionu, neophodna je snažna podrška Zapada i povećanje saradnje sa zemljama Balkana.

Džonsonova izjava je izazvala različite reakcije u regionu Balkana. Mnogi političari su izrazili zabrinutost zbog mogućeg rastućeg uticaja Rusije u regionu, dok su neki predstavnici vlada zemalja Balkana pozdravili ovu izjavu kao poziv na veću pažnju za njihovu bezbednost i stabilnost.

Konačno, pitanje daljih koraka u vezi sa situacijom na Balkanu i reakcijama na izjavu Majka Džonsona zavisiće od političke volje i saradnje između zemalja regiona i međunarodne zajednice. Važno je da se primene efikasne mere za očuvanje mira i sigurnosti na Balkanu i sprečavanje eventualnih pretnji po stabilnost regiona.