Prema podacima softverske kompanije „Optoro“, koja upravlja evidencijom o povratu robe u maloprodaji, tokom leta broj kupaca koji kupuju skupu stvar, nose je sa etiketom, a zatim vraćaju i traže povraćaj novca, dramatično raste.

„Tokom letnje sezone i sezone krstarenja, od jula do septembra, vidimo da su garderoba i ukupne stope povrata porasle dva do tri puta, a samo kupaći kostimi čine između pet i 15 odsto povrata“, navodi Amena Ali, izvršna direktorka kompanije „Optoro“. „Ovo ukazuje na veoma tanku liniju između uobičajenih povrata robe i prevare.“

Prema podacima „Optoroa“, 40 odsto vraćene garderobe čine kupci od 18 do 29 godina.

Veliki izazov za trgovce predstavlja šta da rade sa odećom koja je vraćena.

„Za sezonske artikle kao što su odeća za krstarenje i kupaći kostimi, brza, ali temeljna, inspekcija stanja odevnog predmeta i obnavljanje zaliha su imperativ kako bi zadržali što je moguće više vrednosti pre kraja sezone“, navodi Alijeva. „Vreme je ključno u ovoj borbi – u idealnom slučaju, prevaru treba prepoznati odmah, ili još bolje, pre nego što se uopšte i dogodi.“

Alijeva upozorava i da ako se odugovlači sa procesom vraćanja, ovo kašnjenje dovodi do značajnog smanjenja vrednosti proizvoda.

U izjavi za Si-En-Bi-Si, Amena Ali navodi da kada se odevni predmet vrati u prodavnicu ili magacin, vrednost i stanje proizvoda određuje šta će se sa njim dalje dešavati.

„Kupaći kostim od 10 dolara vraćen u lošem stanju verovatno nije vredan troškova čišćenja i popravke i sigurno je bolje odmah ga poslati na reciklažu“, objašnjava Alijeva. „Imperativ je da komadi koji su očigledno nošeni i vraćeni nepažnjom ne dođu do sledećeg kupca – zaštita ugleda brenda i lojalnost kupaca je najvažnija.“

Skot Kejs, izvršni direktor Centra za održivost maloprodaje u Nacionalnoj maloprodajnoj federaciji SAD, navodi da garderoba može povećati troškove i otpad za trgovce ako se proizvod više ne može preprodati. Dakle, trgovci na malo preduzimaju mere.

„Neki trgovci se bave ovim problemom tako što smanjuju količinu vremena za koju potrošači moraju da vrate robu, eliminišući besplatno vraćanje ili zahtevajući od potrošača da vrate artikle u prodavnici gde zaposleni može da ga pregleda pre nego što potrošač dobije povraćaj novca“, navodi Kejs.

Kompanije kao što su Best Buy, Gap i American Eagle Outfitters koriste „Optorov“ softver veštačke inteligencije za brzo upravljanje povraćajem robe, identifikuju prevare i brzo obnavljaju zalihe proizvoda na policama prodavnica kako bi izbegli popuste.

„Vreme je bukvalno novac“, ističe Alijeva. „Što brže možete da okrenete proizvod, manja je verovatnoća da ćete morati da mu snizite cenu. Posedovanje pametnog sistema zaliha može povratiti troškove i maksimizirati profitabilnost.

Kako trgovcima može da pomogne veštačka inteligencija

Stiven Lamar, izvršni direktor Američkog udruženja za odeću i obuću, rekao je za Si-En-Bi-Si da je povraćaj robe postao ključni fokus za trgovce i brendove, posebno u eri e-trgovine.

„Tehnologija lanca snabdevanja, koju pokreće veštačka inteligencija, sve se više primenjuje kako bi potrošači mogli da pronađu i uživaju u modi koju žele po pravoj ceni, pravom kvalitetu i u pravo vreme“, navodi Lamar. „Dok kompanije grade i integrišu programe povrata za popravku i preprodaju polovnih predmeta, vraćanje preuzima novu ulogu, podstičući novo kružno tržište.“

Šta se dešava sa vraćenom robom

Prema analizi „Optoroa“, 30 odsto troškova povezanih sa povratom robe čini prevoz. Za smanjenje ovih troškova koriste se strategije kao što su lokacije za isporuku trećih strana i vraćanje bez kutija i etiketa.

Podaci takođe pokazuju da otprilike 95 odsto robe koja ne može da se vrati u prodaju ide u sekundarni kanal. Pet odsto proizvoda odlazi na deponiju ili za donacije.

Najveći broj vraćenih proizvoda, prema podacima „Optoroa“ spada u tri kategorije: proizvodi za domaćinstvo, muška obuća i ženska odeća.

Stope povraćaja variraju i u kategoriji i po brendu ili prodavcu. Neki klijenti vide stope povrata i do 40%. Odeća prednjači u kategoriji povrata sa stopom od 25%, zatim slede torbe, dodaci i cipele sa 18%, razni dodaci sa 13% i potrošačka elektronika sa 12%.

Prosečna vrednost vraćenog artikla prema podacima iz ankete „Optoroa“ je 85 dolara. Najviša vrednost stavke prijavljene kao vraćene bila je 200 dolara.