Način funkcionisanja stambenih zajednica u Srbiji regulisan je Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada, međutim, kako mnogi stanari nisu upoznati sa ovim odredbama, često dolazi do nesuglasica i loših odnosa među komšijama. Pitanja kao što su ostavljanje smeća ispred vrata stanova, deljenje zajedničkog prostora i obaveza prisustvovanja sastancima stanara su samo neka od tema koja izazivaju tenzije.
Profesionalni upravnik zgrade Ljubiša Banovački ističe da je Zakon o stanovanju osnova za rad prostornih upravnika. Njegov cilj je definisanje odnosa u stambenoj zajednici i poboljšanje kvaliteta stanovanja. Pre 2017. godine, uloga predsednika kućnih saveta bila je nejasna, a prava i obaveze stanara i upravnika nisu bila tačno propisana. Danas je, zahvaljujući ovom zakonu, jasno definisano kako se registruje stambena zajednica i na koji način se vrši održavanje.
Banovački objašnjava da je potrebno imati plan održavanja zgrade koji uključuje troškovnik za tekuće održavanje i investicije. Takođe, Zakon definiše način donošenja odluka u stambenoj zajednici. Na primer, za izbor upravnika potrebna su dva trećine potpisa stanara, dok za odluke kao što je zamena ulaznih vrata treba prosta većina.
Kada je reč o zajedničkim prostorijama, upravnik naglašava da je ostavljanje smeća ispred vrata stanova strogo zabranjeno. Takođe, sušenje veša u hodnicima takođe nije dozvoljeno. U slučaju da stanari ne reaguju na opomene, upravnik može da prijavi prekršaj komunalnoj inspekciji, koja zatim može izreći kaznu. U Beogradu, trenutna kazna iznosi 5.000 dinara.
Jedan od čestih problema u zgradama su nesporazumi oko korišćenja zajedničkih prostorija, kao što su podrumi i ostave. Mnogi novi stanari se suočavaju sa „uzurpacijom“ ovih prostora od strane dugogodišnjih stanara. Banovački objašnjava da je u nekim slučajevima prilikom dodele stanova jasno navedeno koji stan pripada kojem podrumu. U nedostatku takvih informacija, moguće je proveriti projektne dokumente zgrade, koji su dostupni u lokalnim samoupravama.
Zajednički prostori, kao što su podrumi, su deo zajedničke imovine zgrade i njihovo korišćenje mora biti regulisano. U slučaju da se neki stanar koristi tim prostorom bez odobrenja, upravnik može da pokrene postupak za komercijalizaciju tih prostora, što bi značilo da bi stanari koji ih koriste morali da plaćaju stambenoj zajednici.
Sve ove odredbe i pravila su važna za održavanje dobrih odnosa među stanarima i za stvaranje prijatnog životnog okruženja. Međutim, kako bi se postigao ovaj cilj, neophodno je da svi stanari budu upoznati sa svojim pravima i obavezama. Upravnik Banovački naglašava važnost edukacije stanara o pravilima koja se primenjuju u njihovoj stambenoj zajednici.
Jedan od ključnih aspekata pravilnog funkcionisanja stambene zajednice je redovno organizovanje sastanaka stanara. Na ovim sastancima se raspravlja o važnim pitanjima, donose odluke i rešavaju problemi. Iako u nekim slučajevima prisustvo na sastancima nije obavezno, aktivno učešće stanara može značajno doprineti boljem razumevanju i saradnji među komšijama.
U zaključku, kako bi se izbegle nesuglasice i poboljšali odnosi među stanarima, važno je da svi budu informisani o pravilima i zakonima koji se odnose na njihovu stambenu zajednicu. Upravnici igraju ključnu ulogu u ovom procesu, a njihova odgovornost je da obezbede da svi stanari budu upoznati sa svojim pravima i obavezama.
